Ово је, дакле, мој млађи брат малтрет, кога сам овде поетично назвала инспиратором моје дијете и вежбања, а у суштини ми је легао на кичму док нисам стигла у теретану.
Најчешће мотивационе реченице које је користио биле су типа: „Шта ће ти тај колач? Не, стварно ниси нормална, је л' се ти видиш?“
„Што? Шта ми фали?“, кажем ја, „Одлично изледам!“
И ја сам себи стварно одлично изгледала, уопште нисам осећала никакву потребу да будем на дијети. Лепо сам живела у уверењу да се ја не гојим. Нико се код мене у фамилији не гоји. Такав нам је метаболизам, а осим тога ја тако уживам у храни. Није да сам ја нешто страшно гладна, него сви ти укуси... како се само топе и мешају у мојим устима. Дивно је јести!
Ипак, мој брат је био упоран, а моје се лице округлало. Највише ме је уствари мучило спавање, тј. не спавање. Пуцала су ме леђа и рамена кад се пробудим. Не, то није имало никакве везе са мојом килажом, ваљда ми јастук не прија, али су ме та тешка јутра подстицала да ипак почнем да вежбам, а подршка је стигла од декица који се повремено појаве у емисијама о здравом животу и објаве да и у 82. возе бицикл, пливају, трче... или се већ баве неким спортом читавог свог живота. То ми је био значајан подстицај да себе убедим да би ваљало да вежбам. До ђавола, планирам да живим бар до 95. и морала бих да и тада будем покретна!
Ипак, да бих ја ту, сада већ јасну слику о потреби за вежбањем спровела у дело, мој брат је морао да ме од Нове Године сваке недеље опомиње и пита када ћу доћи у теретану, а прве недеље марта ме је звао сваки дан. На крају ми је заказао „информативни“ разговор за понедељак, 7. март, у 19 ч. Прешла сам мост само да бих се у 5 минута договорила да ћемо имати први тренинг сутрадан у 20 ч. Довукао ме је до теретане користећи „сва средства присиле“. Нису помагала никаква моја обећања да ћу ићи на јогу, пилатес... Није, до душе, ни чудо што није насео: у новембру сам била на једном часу јоге, а у јануру на једном часу пилатеса и онда сам се „уписала“ на 5 третмана масаже, али спортске J. Вучина је схватио да ме мора држати под контролом, да ћу вежбати само ако вежбамо под истим кровом, а знао је и каквог ми је тренера одабрао. Ја нисам. Још сам мислила да ћу се извући, али тај је од Вука још гори. Лав.
